sreda , 12 маја 2021
Početna / Sport / Ostali sportovi / Kolekcionar od 500 medalja

Kolekcionar od 500 medalja

Sladjana Stojković je najveće ime ženskog karate sporta u Jugoslaviji, Srbiji i naravno u Mladenovcu. Od malena je pokazivala sklonost ka sportu. Karateom je počela da se bavi sa devet godina, videvši jedan trening u holu osnovne škole Jelica Milovanović u Sopotu. Prijavila se bez znanja roditelja i tako trenirala par meseci, dok se nije otkrila „tajna“. U Karate klubu Sopot kod trenera Dragoslava Stojkovića postiže svoje prve rezultate, u disciplini kate, jer tada nije postojala disciplina borbe za mladje kategorije, samo za seniore sa punih 18 godina.

– Uzor u karateu mi je bila čuvena šampionka u katama Bojana Šumonja – započinje razgovor uvek nasmejana Sladjana Stojković. Na polaganjima za pojaseve odnosno učenička zvanja u karateu imala sam čast da u komisiji sede najveća imena ovog sporta, Ilija Jorga, Bojana Šumonja. Kasnije za crni pojas Slobodan Vučinić, Dušan Dačić, Vladimir Demnievski. Prva medalja je bila drugo mesto na prvenstvu Beograda za mladje pionirke u katama pojedinačno i prvo ekipno. Uspesi i medalje su se nizali. U staroj Jugoslaviji u konkurenciji pionirki osvajala sam medalje na državnim prvenstvima. Prvu saveznu medalju za grad Sopot, osvojila je ekipa kata tima mladjih pionirki, u čijem sam sastavu bila i ja, i to na državnom prvenstvu 1984. godine. Kao jedna od najtalentovanijih karatistkinja, redovno sam učestovala na kampovima olimpijski nada 1983 Kruševac i 1984 Kragujevac. Najveći rezultat iz pionirskih dana je drugo mesto na Saveznom Prvenstvu u Postojni 1988 godine, pojedinačno, kao starija pionirka i ekipno. Kao kadetkinja nastavila sam sa osvajanjem saveznih medalja, još uvek u disciplini kate, vicešampionka Jugosavije u katama pojedinačno i ekipno postla sam 1989 godine. Učestvovala sam na Svetkom kupu u Madjarskoj i osvojila treće mesto iza dve amerikanke. Takmičarsku karijeru u katama završila sam na prvenstvu Srbije za juniorke do 21 godine 1993, tada sam već uveliko pravila dobre rezultate u disciplini kumite-borbe.

– Tih godina iako su kate bile u prvom planu, borbe su vam opredelile dalju karijeru?

– Velika prednost, u odnosu na konkurenciju, bila mi je odlična tehnika, koju sam izbrusila godinama vežbajući tehniku kate. Uprkos tome, što sam se takmičila u katama, na treninzima sam vrlo često vežbala dogovoreni sparing i na taj način bila spremna da predjem na potpuno drugačiju disciplinu – borbe. Razlog zašto sam se opredelila za borbe, iako sam imala odlične rezuzltate u katama je ambicija, borbenost, želja za uspehom. Naime, u to vreme je bila jaka konkurencija u katama za seniorke, i kao mlada takmičarka nisam mogla odmah da postignem rezultate, kao u kadetskoj i juniorskoj konkurenciji, rešila sam da se oprobam u borbama, u tom trenutku bez većih ambicija. Prvo takmičenje je bilo Savezno prvensto u Tradicionalnom karateu 1990 u Jagodini. Uspela sam da pobedim neke renomirane takmičarke i u finalu izgubim od tada afirisane Tanje Petrović. Prvi medjunarodni nastup u borbama bio je u Milanu, gde sam se prijavila u disciplini kate. Na licu mesta odlučila sam da se prijavim i u borbama. U pet jakih mečeva uspela sam da pobedim, i kao totalni autsajder osvojim zlatnu medalju, u katama sam ostala bez plasmana. Putovala sam kao deo ekipe u tradicionalnom karateu.

– Kod vas je prelazak iz juniorske u seniorskoj konkurenciji bio u jednom dahu?

– Polako se nazirala moja buduća karijera i opredeljenje, da se potpuno posvetim ovoj takmipčarskoj disciplini. Kao član karate kluba Sopot nastupala sam do 1991 godine. Od tada sam član KK Mladenovac, kod istog trenera Dragoslava Stojkovića, učenika braće Ilije i Vladimira Jorge. Sa 18 godina počinjem da se takmičim u borbama/kumite/ u VKF-u i 1991 godine u Sarajevu osvojila sam prvu seniorsku titulu u teškoj kategoriji/+ 60 kg/ pobedivši takmičarku Bosne, koja je prethodno bila treća na prvenstvu Evrope. Veliki uspeh za mene, pobeda nad boljom od sebe, uticali su da definitivno izaberem borbe, iako sam kao mala sanjala da budem šampionka poput Bojane Šumonje. Taj trenutak je bio preloman da se odlučim za disciplinju borbe, u kojoj ću postići svetski vredne rezultate. KK Mladenovac 1991 u ženskoj konkurenciji postaje najuspešniji klub na državnom prvenstu, gde od četiri zlatne medalje osvajamo tri. Karate klub Mladenovac osvaja svetki Kup u Tokiju 1995, balkanske, mediteranske medalje. otvoreno prvenstvo Amerike u Njujorku 1997, Otovoreno prvenstvo Nemačke, Zbog finansijski prilika 1997 menjam klub i prelazim u Knjaz Miloš iz Arandjelovca, koga je podržavala kompanije Knjaz, na čelu sa Radenkom Marjanovićem, koji je najzaslužniji za to što šampionke nisu brinule hoće li otputovani na neko takmičenje.

– Kruna karijere je svakako i zlatna medalja sa Evropskog prvenstva?

– Prvak Evrope u taškoj kategoriji +60 kg u Beogradu postala sam 1998. godine, kada sam nastupila sa slomljenim nožnim palcem. Bila je velika dilema hoću li nastupiti, jer je povreda nastala dve nedelje pre evropskog prvenstva, na pripremama na Zlatiboru. Odlučila sam da nastupim i u pet mečeva bila ubedljiva. Prvo kolo Mijanović iz Švedske, drugo Firat iz Turske, četvrtfinale i najteži meč francuskinja Lorans Fišer, koja je do tada bila trostruka Svetske prvakinja rezultatom 2:1, polufinala visoka ruskinja Kotelnikova 6:0. U finalu sam savlada tada aktuelnu svetsku prvakinju Engleskinju Patrišu Dagin rezultatom 4:1.

– Takmičarski rezultati su sjajni, ali i trenerski ništa ne zaostaju?

-Veoma rano sa 20 godina počela sam da radim kao trener mladjih uzrasta u karate klubu Mladenovac. Godinama sam volontirala, učila decu prvim karate tehnikama, paralerno sa takmičarskom tekla je i trenerska karijera. Posle završetka takmičarske karijere 2002 godine obnovila sam rad karate kluba Sopot, u kome sam i ponikla. Kao trener radim u dva kluba u KK Mladenovac pune 23 godine i KK Sopot 14 godina. Zahvaljujući radu Dragoslava Stojkovića, koji je bio dugogodišnji selektor ženske reprezentaacije Srbije, spremna sam da ga u velikoj meri zamenim i nastavim niz uspeha naših karate klubova. U poslednjih 15 godina KK Mladenovac je izrastao, u jedan od najuspešnijih klubova u zemlji, stvorio desetine reprezentativca u svim uzrastnim kategorijama u obe takmičarske discipline u katama i borbama.

– Osvajali ste medalje sa evropskih i svetskih prvenstava sada to rade vaši učenici?

– Kruna trenerskog rada je osvajanje zlatne medalje Nikole Jovanovića na prvenstvu sveta u Beogradu 2010 godine, broznane medalje Marka Antića -60 kg na prvenstvu Sveta za seniore u Parizu u konkurenciji takmičara iz 114 zemalja, zatim dve evropske medalje u Monpeljeu Marko Antić i Jelena Milivojčević u konkureniji 46 zemalja Evrope. Treće mesto Jelene Milivojčević na prvenstvu Evrope za mladje seniorke u Novom Sadu. Medalje sa regionalnih prvenstva Evrope, Mediteranskih takmičenje, balkanskih prvenstava, saveznih prvenstava, kupova, turnira… U klubu radim kao trener svih selekcija: poletaraca, pionira, nada, kadeta, juniora, mladjih seniora i seniora. Zadužena sam za individualni rad sa reprezentativcima, osvajačima evropskih i svetskih medalja, podjedanko i katama i borbama. Pored trenerskog posla vodim klub i u menadžerskom smislu. učestvujem u organizaciji tradicionalnih turnira koje se održavaju u Mladenovcu i Sopotu. Aktivna sam i kao nacionalni sudija Karate Federacije Srbije. U karate klubu Sopot koji sam aktivirala pre 10 godina, vežbaju i Tamara Pavlović kadetska prvakinja Srbije u borbama i učesnica prvenstva Evrope 2013. godine i Tijana Petković dvostruka prvakinja Srbije u borbama i prvak Balkana u borbama u kategoriji pionirki, verujem da će ih ubuduće biti još više – zadovoljna je nekada takmičarka a sada trener Sladjana Stojković.

MEDALJE I PRIZNANJA

Sladjana Stojkoviće je tokom svoje 20 godina duge takmičarske karijere osvojila preko 500 medalja, nebrojano pehara, priznanja… Mnoge su bile sa svetski vrednih takmičenja
Prvo mesto na prvenstvu evrope u pojedinačnoj konkurenciji 1998. godine u Beogradu /+60 kg/. Prvo mesto na Svetskom Kupu u Tokiju 1995 godnine u srednjoj kategoji -60 kg, gde je u finalu pobedila našu proslavljenu Tanju Petrović, jer je svaka zemlja mogla da prijavi po dve takmičarke u kategoriji. Treća na Prvenstu Sveta u srednjoj kategoriji -60 kg u Minhenu 2000 godine. Drugo mesto na Prvenstvu Evrope u Istanbulu u borbama ekipno sa Snežanom Perić, Roksandom Lazarević i Sarom Grbić 2000. Drugo mesto na Prvenstvu Evrope u borbama ekipno u Talinu sa istom ekipom 2002. Treće mesto na Studenskom prvenstvu Sveta u Kjotu u teškoj i drugo mesto ekipno borbe. Drugo mesto na Prvenstvu Mediterana u Rijeci 2002. Treće mesto na Mediteranskim igrama u Tunisu u teškoj kategoriji. Prvo mesto na otvorenom prvenstvu Amerike u Njujorku 1997. Prvakinja Balkana u srednjoj kategorji, petostruki prvak države u pojedinačnoj konkurenciji. Sa ekipom Knjaz Miloš postaje trostruki klupski prvak Evrope i to 1998 u Zlinu, 2001 u Telavivu i 2002 u Budimpešti. Klupsko prvenstvo Sveta osvaja 1997 u Budimpešti. Ženska karate ekipa Knjaz Miloš je najuspešnija ženska ekipa naše zemlje svih vremena. osovinu ekipe čini je duet Sladjana Mitić i Roksanda Lazarević.

Priznanja: Izbor Olipijskog komiteta 1997 godine kada je ekipa Knjaz Miloš poroglašena za najbolju u zemlji. Učešće u izboru JOK za najbolju sportiskinju zemlje 1998 i ulazak u izbor JSL Sport. Najbolja karatiskinja naše zemlje 1995, 1998 i 2000 godinu. Višegodišnja najbolja sportistkinja grada Mladenovca i Arandjelovca. Zvanje zaslušnog sportiste Jugoslavije, koje se stiče osvajanjem evropskih i svetkih medalja. U istoriji karate naša najuspešnija karatistinja uz Snežanu Perić svetsku prvakinju u Borbama.

Preporuka

Održana sednica Veća

Na sednici Veća gradske opštine Mladenovac održanoj 13. februara usvojene su sve tačke dnevnog reda. …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *