Info M Vesti iz Mladenovca i okoline
Povezane vesti
Gradski menadžer Goran Vesić zajedno sa australijskom senatorkom, ministarkom za međunarodni razvoj i Pacifik Končitom Fijeravanti Vels obišao je danas izložbu „Etno mreže”, koja se održava u „Envoj hotelu”. Organizator je „NALED”, a događaju su prisustvovale ambasadorka Australije DŽulija Fini i direktorka „NALED”-a i predsednica UO „Etno mreže” Violeta Jovanović. Vesić je tom prilikom istakao da se Srbija, njena kultura i tradicija na najbolji mogući način mogu predstaviti etno radovima.
– Grad trenutno traži prostor u centru Beograda kako bi se napravila etno galerija, gde će žene koje se bave tradicionalnim zanatima imati priliku da izlažu i prodaju svoje radove. Tako bi se turistima na jednom mestu moglo ponuditi nešto autentično srpsko – naveo je Vesić i dodao da u sklopu programa zapošljavanja grad organizuje i obuke za stare zanate, na šta je naročito ponosan.
Staparski ćilim je nekada pravila samo jedna baka, a danas desetine žena čuva ovu tehniku
On je zahvalio ambasadorki na svemu što čini kako bi se srpska kultura promovisala i podsetio da je upravo ona zajedno sa „NALED”-om otkrila staparski ćilim iz okoline Sombora. Tada je ove ćilime pravila samo jedna baka, a danas više desetine žena čuva ovu tehniku, naveo je Vesić.
Gradski menadžer je zahvalio i ministarki na prvoj poseti Beogradu i istakao da iako su Srbija i Australija udaljene zemlje, one imaju dobre odnose, čemu doprinosi velika srpska zajednica koja je postala deo australijskog društva.
Australijska ministarka je navela da je srpska dijaspora dala divan i veliki doprinos kulturi njene zemlje, ali da su znatne i investicije i donacije Australije našoj zemlji. To spaja dve zemlje, dodala je ona, i izrazila nadu da će se ovi dobri odnosi u budućnosti produbljivati.
Violeta Jovanović je precizirala da je više od pedeset odsto žena u ruralnim područjima i formalno nezaposlen i da imaju veoma malo prilika da iz veština koje poseduju ostvaruju prihod. Zato pored očuvanja tradicije, „Etno mreža” radi i na ekonomskom osnaživanju žena, naročito u segmentu tradicionalnih tehnika i izrada rukotvorina. Za deset godina rada više od hiljadu žena na ovaj način steklo je ekonomsku samostalnost.
