Predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević i gradski menadžer Goran Vesić prisustvovali su danas simboličnoj sadnji drveća i takmičenju učenika deset osnovnih škola u šumskom višeboju, povodom obeležavanja Svetskog dana šuma. Ovoj manifestaciji, koja je održana u kompleksu zgrade Šumske uprave JP „Srbijašume” u podnožju Avale, pridružili su se v.d. sekretara za zaštitu životne sredine Goran Trivan i državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Željko Radošević.
Nikola Nikodijević je istakao da ova simbolična akcija ima za cilj da se ukaže na važnost očuvanja šuma i ekologije uopšte.
– Beograd je jedan od retkih gradova jugoistočne Evrope koji je doneo strategiju o pošumljavanju. Ta strategija je donela 650 pošumljenih hektara i preko 100.000 sadnica na teritoriji grada Beograda, što ima više nego pozitivan uticaj na ekologiju i kvalitet života u našem gradu. Kada je u pitanju očuvanje prirodne sredine, neophodna je saradnja lokalne samouprave sa najširom društvenom zajednicom, kao i edukacija najmlađih – istakao je Nikodijević i dodao da se pošumljavanjem, ali i čuvanjem postojećih resusrsa, doprinosi poboljšanju kvaliteta vazduha, ali i zaštiti od poplava i erozija, kojima je Beograd podložan.
Prema njegovim rečima, grad trenutno ima više od 14,5 odsto pošumljenosti na svojoj teritoriji, što „nas uz pomenutu strategijupošumljavanja vodi na pravi put kada je očuvanje šuma i prirodne sredine u pitanju”.
– Zadovoljni smo odzivom čitave zajednice i činjenicom da ljudi prihvataju važnost teme o kojoj govorimo. Dosta toga je urađeno, ali ima još puno posla, a posebno mi je drago kada vidim i veliku aktivnost beogradskih škola u pristupu ovoj izuzetno bitnoj problematici. Sve ovo radimo upravo zbog najmlađih, kojima želimo da ostavimo bolji i lepši grad i državu – naglasio je predsednik Skupštine grada.
Goran Vesić je podsetio da se Svetski dan šuma obeležava od 1971. godine, što nije slučajno jer, kako je rekao, svojevremeno je dve trećine naše planete bilo pokriveno šumom, dok je danas ta situacija zabrinjavajuća.
– Šume se krče i seku zbog mnoštva razloga poput pretvaranja šumskog zemljišta u građevinsko, ali i zbog građe i energije. Ukoliko ne budemo vodili računa o šumama, budućnost naše planete će biti dovedena u pitanje. Danas bi svi trebalo da razmislimo da li činimo dovoljno kako bismo zaštitili šume i životnu sredinu generalno. Grad Beograd može da se pohvali Strategijom o pošumljavanju, ali i pored toga moramo da radimo mnogo više – poručio je Vesić.
On je dodao da Srbija ima oko 2,7 miliona hektara pod šumom, što je oko 30 odsto teritorije, ali i da postoji plan prema kojem bi taj procenat trebalo da raste do 41.
– Ekologija i zaštita životne sredine trebalo bi da dopru do naše dece već u predškolskom uzrastu. Živimo u vremenu kada ne postoji konsenzus o globalnom zagrevanju ili energetskoj efikasnosti, pa se može reći da živimo na planeti koja nema jasnu viziju i put kojim će krenuti kada je u pitanju zaštita resursa i prirode. Kao mala država, imamo priliku da se više bavimo zaštitom prirode i na taj način doprinesemo poboljšanju ekološke situacije u našem mikrookruženju – naglasio je gradski menadžer i na učešću u ovoj akciji zahvalio Sekretarijatu za zaštitu životne sredine, JP „Srbijašume”, Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kao i Zavodu za zaštitu prirode.
Vesić apeluje na građane da o šumama i životnoj sredini vode računa svaki dan, kako ne bi dolazilo do prekomerne seče, kao ni do situacija u kojima se zbog interesa privrede šumsko zemljište pretvara u građevinsko. Na taj način, navodi gradski menadžer, stičemo trenutnu korist ali smo trajno na velikom gubitku.
Goran Trivan je apelovao na mnogo veći stepen zaštite šuma jer, prema njegovim rečima, budućnost bez šuma ne postoji. On je istakao da je svaka šteta koja se napravi na račun šuma i prirode praktično nenadoknadiva.
– Pošumljavanje je najjednostavniji, najjeftiniji i najefektniji način da sačuvamo životnu sredinu. Pre nepune tri godine Srbiju su pogodile katastrofalne poplave, čije bi posledice bile gotovo zanemarljive da vegetacija u slivovima naših vodotoka nije bila posečena – rekao je Trivan.
Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Željko Radošević uverio je prisutne da Vlada Republike Srbije vrlo odgovorno pristupa problemima vezanim za šumarstvo. On je podsetio da je vlada u februaru usvojila Uredbu o raspodeli budžetskog fonda za šume, prema kojoj je za tu namenu ove godine izdvojeno 750 miliona dinara, što je mnogo više nego što je slučaj bio prethodnih godina.
Direktor JP „Srbijašume” Predrag Aleksić podsetio je da se Svetski dan šuma obeležava već 46 godina, kako bi se ukazalo na značaj zaštite prirode i resursa koji imaju svoje limite.