Mladenovčanin Dragan Ilić, sin logoraša iz Mauthauzena, prisustvovao je ovogodišnjoj komemoraciji povodom godišnjice oslobođenja logora.
Svake godine, početkom maja, u Memorijalu koncentracionog logora Mauthauzen, Guzen i Ebenze u Austriji održavaju se komemorativne svečanosti.
Koncentracioni logor Mauthauzen jedno je od najvećih evropskih stratišta antifašista u toku Drugog svetskog rata. U logoru je prema nepotpunim statističkim podacima bilo umoreno više od 120.000 muškaraca, žena i dece, među kojima je bilo više hiljada Srba.
Komemoracija u Mauthauzenu je najveći skup ove vrste na Starom kontinentu kojoj je i ovom prilikom prisustvovalo oko 15 hiljada ljudi, među kojima su bili preživeli zatočenici, njihovi potomci, sledbenici i prijatelji iz celog sveta, a prema programu vlade Republike Austrije.
Prema Ilićevim rečima, delegacija Udruženja zatočenika koncentracionog logora Mauthauzen, u čijem je predsedništvu, prisutna je više od sedam decenija na ovim svečanostima slobodarstva, demokratije i uspomene na pale i umrle antifašiste i njihovu borbu u logoru.
alt- Prilikom obeležava dana oslobađanja logora, gde je tri godine bio zatočen i moj otac Miodrag Ilić, kao član delegacije Republike Srbije ovom prilikom smo samo nas dvojica potomaka, uz državnog sekretara Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Negovana Stankovića, ambasadora u Austriji Pere Jankovića i generalnog konzula u Salcburgu, Svetlane Stanković, u periodu od 4. do 7.maja 2018. godine odali poštu svim stradalima.
Na centralnoj proslavi 6. maja imao sam čast da između prisutnih iz svih delegacija učestvujem u zvaničnoj ceremoniji polaganja zakletve, tako da se srpski jezik i glas čuo u celoj Evropi sa porukom da se stradanja nikada više ne ponove i da se izgradi svet slobodnog čoveka – rekao je Ilić.
Ilić kaže da je delegacija tokom boravka u Austriji obišla i neke od ukupno 49 spoljašnjih logora sistema Mauthauzen u kojima je stradalo dosta naših sunarodnika.
– Tom prilikom su položeni venci u logoru za Srbe u Austrougarskoj i vojničkim grobljima iz Prvog svetskog rata u Mauthauzenu i Ašahu i odata pošta ratnicima (više od 15.000 naših žrtava) čiji su se životi ugasili na ovim tragičnim mestima i njegovim tzv. podlogorima u Guzenu i Ebenzeu.
altOdata je počast i stradalima u vivo-eksperimentima i osobama sa invaliditetom i raznolikim deformitetima u „dvorcu“ za autanaziju Harthajm.
U svemu ovome, značajnu ulogu su imali predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova i Vojske Srbije sa svojim pitomcima, kao i druge uvažene zvanice iz srpske dijaspore, kojima sam u više izlaganja neposredno na mestima stratišta pokušao da opišem jačinu i težinu stradanja zatočenika.
.