Otkrivena vrsta je neotrovna koja spada u porodicu smukova i hrani se ribom. – Potpuno je bezopasna i ne ujeda, a osim što živi pored reka ima je i u centru grada u kanalima za odvod atmosferskih voda
(Foto: R. Ajtić)
Žitelje novobeogradskog Bloka 44 ovih dana uznemirila je zmija u njihovom kraju. Jedna sugrađanka srela je zmiju koja je ispuštala neki zvuk poput šištanja i, naravno, nije joj bilo svejedno. Reč je vodenoj zmiji ribarici koja spada u neotrovne. NJeno šištanje, kako kaže dr Rastko Ajtić, herpetolog iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije, način je da skrene pažnju na sebe i upozori da je tu kako je neko ne bi povredio.
– Ribarica je jedna od vrsta koja se najčešće sreće u gradu i jedna od malobrojnih zmija koje ne ujedaju čak ni kada je hvatate. Potpuno je bezopasna zbog čega ljudi ne treba da se plaše ako prilikom kupanja u Savi i Dunavu naiđu na nju. Spada u porodicu smukova i hrani se uglavnom sitnijom ribom. Može da naraste oko metar i ima je po celoj Evropi i dalje, sve do Bliskog istoka. Mnogi sugrađani se uplaše od ove zmije jer je šarena pa je pomešaju sa nekom drugom vrstom. Ona te šare ima da se prikrije u vodi kako bi bolje lovila ribe. Kada je na otvorenom, šare joj služe kao kamuflaža. Ribarica ima veliki broj prirodnih neprijatelja. Osim pasa i mačaka, napadaju ih i vrane, ali i neke druge vrste grabljivica koje žive na ovim prostorima – objašnjava Ajtić.
To što ribarica ima oko reka i ne čudi, ali se mnogi iznenade kada baš na ovu vrstu nabasaju usred centra grada – na Slaviji, Trgu Nikole Pašića, Trgu republike… Pre oko dva meseca sugrađani su je našli u podrumu u Ulici Tomaša Ježa na Vračaru. Ni to, kako je objasnio Ajtić, nije ništa neuobičajeno.
– Ribarica je, kao i belouška, vodena zmija i ima je tamo gde ima i vode. Pošto po Beogradu ima dosta kanala za odvod atmosferskih padavina kojima se one odlično kreću, tako ima i ovih zmija. U Beogradu u prirodi nema otrovnih zmija. Tu su, osim ribarice, i belouške, stepski smuk, obični smuk i smukulja. Neotrovne zmije su obično neutralnih boja i mogu biti različitih veličina. Smuk može da naraste i do dva metra – ističe Ajtić.
Ribarica, kao i sve neotrovne zmije, polaže jaja. Obično to radi u rastresitoj peskovitoj zemlji sredinom jula dok se mladi iz jaja izlegu sredinom avgusta. I ona je kao i sve zmije solitarna životinja, odnosno živi pojedinačno. Sve zmije su samostalne životinje, tako da „roditelji” koji su zajedno samo u toku parenja ne brinu o potomstvu. Za razliku od neotrovnih, otrovne zmije legu žive mlade, ali ni one ne brinu o njima.
– To što zmija ima u gradovima, pa ih sugrađani sreću uz obale reka, u kanalima, po podrumima, ne treba da nas ni čudi ni uznemirava. Zmije su sastavni deo našeg života i na planeti su kao vrsta mnogo duže od nas. Nastale su u doba mezozoika, pre oko sto pedeset do dvesta miliona godina, dok je naš predak na planeti nastao pre oko tri miliona godina, a mi kao vrsta postojimo manje od milion godina – kaže Ajtić.
Izvor> Politika.rs