ponedeljak , 4 марта 2024
Početna / Sport / Fudbal / Gospodar vazduha i dalje
Porodica na okupu: Mateja, Maja, Darko i Viktor

Gospodar vazduha i dalje

Darko Matejić(35), špic i štoper, vezni i spoljni, a po potrebi i golman, obeležio je dve decenije fudbala u Beogradu. I dan danas je kapiten ekipe sa Seltersa, koja se takmiči u Beogradskoj zoni. Ovaj univerzalac, visok samo 177 santimetra, uskoro slavi dve decenije seniorskog nastupa u zemlji i inostranstvu. Više od 500 seniorskih mečeva odigrao je Matejić u svim ligama, do Prve lige Srbije, tri sezone proveo je na Islandu, u ekipi Aegir iz Porlahšofena, nadomak Rejkjavika.


– Od leta 2002. godine nastupam među seniorima, bio sam tada najmlađi igrač u Beogradskoj zoni, kao član Radničkog PDM-a iz Mladenovca, već sledeće sezone, dobio sam kapitensku traku i bio najbolji strelac jedinstvene Prve beogradske lige – započinje razgovor Matejić. – Kao najmlađa ekipa u ligi, borili smo se dve godine za ulazak u Beogradsku zonu. Naše dobre igre zapale su za oko velikom broj ekipa iz Srpske lige Beograd: OFK Mladenovac, Šumadija iz Jagnjila, Kolubara, ali je Sopot bio najkonkretniji, pa sam stigao kod komšija. U Sopotu sam odigrao više od dve godine na poziciji štopera, jer sam predhodno u Radničkom PDM, sa špica prekomandovan na poziciju odbrane gola. Imali smo u to vreme u Sopotu dobre rezultate.


– Duga karijera, 20 godina gotovo bez povreda, uvek u startnih 11. Trebalo je sve to održati?


– Šumadija iz Jagnjila mi je ostala u sjajnom sećanju, jer je bio tim šampionskog kova, predsednik Bojan Kuzmanović je ostavio fudbalski trag. I dan danas mnogi igrači koji su igrali u Šumadiji, nastupaju u inostranstvu, ili u Super ligi Srbije. Bili smo u dva navrata jesenji prvaci Srpske lige Beograd. Bio sam i u Sevojnu kada su se takmičili u Prvoj ligi Srbije. Želja rukovodstva OFK Mladenovca, koji se takmičio u Srpskoj ligi, na čelu sa tadašnjim predsednikom opštine Branislavom Jovanovićem, da se vratim u svoj grad, bila je velika. Dogovor smo brzo postigli. Odmah smo osvojili prvo mesto i ušli u Prvu ligu Srbije. Za OFK Mladenovac sam nastupao i u višem rangu. Zbog odlazaka na Island, često sam u Srbiji igrao dva meseca u jesenjem delu i jedan mesec s proleća. Sve zbog činjenice, da se na Islandu prvenstvo igra, od početka maja do kraja septembra. Osim već pomenutih klubova, nastupao sam i za Karađorđe iz Topole, Brodarac, Radnički NB i Turbinu iz Vreoca, svi su se u to vreme takmičili u Srpskim ligama. Sada kao kapiten predvodim OFK Mladenovac samo zahvaljujući odličnoj saradnji sa presednikom kluba Zoranom Stevanović – jasan je Matejić.

Darko Matejić je odrastao uz veliku podršku majke Snežane, prošao je celu fudbalsku školu Radničkog PDM, suprugu Maju upoznao je kada je potpisao za Sopot, jer je ona iz obližnjeg Ropočeva. Ima dva sina koji igraju fudbal, takođe u mlađim selekcijama FK Mladenovac, stariji Mateja ima 10 godina, mlađi Viktor samo šest, ali važi za najtalentovanijeg u regionu Šumadije. Viktor kao i otac Darko uvek nosi dugu kosu, ali i kapitensku traku. Najstariji Matejić je nastupajući za Sopot na prvenstvenoj utakmici Šumadija – Sopot, zbog toga što mu je smetala kosa, dao autogol. Igrači Šumadije su izveli korner, Matejić je na prvoj stativi visoko skočio, ali je umesto u polje, loptu poslao u svoj gol. Dao je veliki broj golova, bio najbolji strelac: Radničkog PDM, Šumadije, OFK Mladenovca i Aegira, iako je veliki broj utakmica igrao na poziciji štopera. Sjajan odraz i dobar tajming doprineli su da dobije gotovo sve vazdušne duele, u svom, ali i u protivničkom šesnaestercu, barem polovinu golova postigao je glavom. Čak su štoperi i špicevi, koji su dvometraši, redovno gubili vazdušne duele. Retko je dobijao žute, a još ređe crvene kartone, za dve decenije, ovi crveni kakrtoni mogu da se izbroje na jednu ruku.

ISLAND LEPA FUDBALSKA PRIČA

Odlasku Matejića na četiri hiljade kilometara dalekom Islandu, „ kumovao“ je Mladenovčanin Aca Pandurević, ranije saigrač u Šumadiji iz Jagnjila.


– Ekipi Aeigra koja se tada takmičila u Trećoj ligi Islanda(Druga divizija), bio je potreban napadač, saigrač Aca Pandurević, koji je bio u odličnim odnosima sa predsednikom Osijem, predložio je mene, brz smo postigli dogovor. Odigrao sam sjajnu sezonu, bio najbolji igrač lige i drugi strelac prvenstva. Naredne sezone opet smo bili na istom zadatku. Napravili smo u trećoj sezoni pauzu, ali u četvrtoj sam opet bio deo ekipe Aegira, došao sam na polusezoni, bili su na začelju, ekipa se u drugom delu dobro skockala i završili smo u samom vrhu, malo je nedostajalo da uđemo u viši rang.
Kada igrate u takvoj državi, čiji je osnovni sport rukomet, fudbal je tu blizu. Svi govore Engleski, mnogo igrača sa Islanda igra u Premijer ligi i svi navijaju za klubove Premijer lige. Gospodin Osi, koji je i dan danas, predsednik ovog kluba je veliki gospodin, kada se sa njim dogovoriš usmeno, kao da si potpisao ugovor. Sve je na vreme, samo igraš fudbal, o finansijama brine on, pred povratak za Srbiju, sve obaveze su izmirene, nema laži nema prevare, sve je na vreme. Osnovni razlog zbog čega više nisam bio zainteresovan da se vratim na Island su vremenske prilike. Stalno duva jak vetar i pada dosadna kiša, gradić Porlahšofen je na okeanu, uvek su visoki talasi. Najveća temperatura koja je izmerena na Islandu je 25 stepeni, jednostavno hladnoća vam uđe u kosti.

U RUKAVICAMA KADA NEMA KO

Imao je Matejić kroz dugu igračku karijeru raznorazne dogodovištine. U nekim se utakmicama oprobao i kao golman.
– Igrao je prvenstvenu utakmicu Radnički PDM, igrali smo kod kuće, uđem u svlačionicu, vidim nemamo golmana, jedan je bio povređen, drugi nije završio lekarski pregled. Trener odredi saigrača koji je bio predviđen da bude rezerva da brani, javim se ja i kažem da sam u svlačionici, ja trenutno najbolji golman, odigrali smo utakmicu i zabeležili pobedu od 3:1. Još jednom sam stavio rukavice na ruke, u Srpskoj ligi Zapad za ekipu Smedereva, igrali smo u Čačku, golmani su bili povređeni, pa sam na gol stao ja. Utakmicu smo izgubili 2:3, protivnički igrači i navijači su, tek u poslednjih deset minuta shvatili, da sam ja igrač, a ne golman.

OBEŠTEĆENJE STOPIRALO SUPER LIGU

Matejić je u seniorskom sastavu u Srbiji igrao od Prve beogradske, do Prve lige Srbije, bio je nadomak nastupa i u Super ligi. Sve je sa Smederevom bilo dogovoreno, ali?


– Bio sam na probi u Smederevu, kada su bili članovi najelitnijeg našeg takmičenja. Trener je bio Dragan Đorđević, direktor Goran Bogdanović, bili su oduševljeni mojim nastupom. Đorđević je čak smatrao da moram da igram u vezi ili na spoljnoj poziciji, zbog visine, uz konstataciju „ne trebaš bi sa tom motorikom da loptu udariš sedam-osam puta“, aludirajući na poziciji, na kojoj sam do tada igrao. Sve je bilo sjajno, ali je klub iz koga sam trebao da dođem, tražio obeštećenje , a već je krenula svetska kriza, pa je promena sredine izostala.

ČUDAN GOL IZ PENALA U OBRENOVCU

Mnogo bure izazvao je pogodak koji je Matejić postigao u Obrenovcu, protiv domaćeg Raničkog, u okviru Srpske lige Beograd. Dosuđen je penal za OFK Mladenovac, tada su u ekipi sa Seltersa štoperi bili Matejić i Tucaković. NJih dvojica su se dogovorili da izvedu neobičan penal. Tucaković je uzeo loptu, namestio je na penal, zaleteo se da izvede, samo je dodao loptu do Matejića, koji je utrčavao u šesnaesterac i pogdio mrežu, sudija je odmah pokazao na centar, ali su fudbalski stručnjaci bili u čudu. Nekoliko godina kasnije to su ponovili i u Španskom prvenstvu, igrači Reala.

Preporuka

Sloga i Zrinjski igrali za Borac, Vidić samo pogadjao stative

Sve više neizvesnoti u Premijer ligi Bosne i Hercegovine. Danas su derbi igrali Sloga iz …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *