Info M Vesti iz Mladenovca i okoline
Povezane vesti
„Da iver ne pada daleko od klada“, najbolji primer je golman Kosmaja iz Ralje, Marko Milivojević, čovek koji je branio u Crvenoj zvezdi, u nekoliko srpskoligaških ekipa, u Super ligi Albanije, u Okeaniji u državi Vanuatu, a oprobao se kao reprezentativac Srbije u fudbalu na pesku. Njegov otac, Zoran Milivojević je pre više od 30 godina bio jedan od najboljih golmana u malom fudbalu, u staroj Jugoslaviji, nastupao je za ekipu Mungosi. Njegove bravurozne odbrane još uvek pamte stariji ljubitenji fudbala širom nekada zajedničke države.
- Kao mali sam stalno išao sa ocem, da gledam utakmice, on je branio mali fudbal, branio je za reprezentaciju Jugoslavije, za Mungose, Konjarnik, Fontana Čačak, još 1985 su bili prvaci Jugoslavije – započinje razgovor Milivojević. – Kada sam krenuo da treniram nisam znao da li ću biti igrač ili golman. Otišao sam na trening baze u Crvenoj zvezdi, Šestić je to vodio, odem da igram, bilo je 30 dečaka, svi su oko lopte, golmani slabo brane, ja se iznerviram i dođem do golmana, kažem skloni se ja ću da branim. U početku krenem malo kod Zdravka Bukarice da treniram kao golman, već su to bili pretpetlići u Radničkom sa Novog Beograda. Ubrzo su me tražili iz Crvene zvezde, ekipu je tada vodio Konstantin Đurić, tako sam ja prošao celu omladinsku školu kluba sa Marakane, ukupno šest godina. Na kaljenje sam otišao u Policajac(zona) pa u Posavac u Srpsku ligu. Ubrzo sam prešao u Sopot(Srpska liga), pa u PKB Padinska skela kada smo iz zone ušli u Srpsku ligu.
- Usledio je poziv za Albaniju?
- Na poziv Ivana Gvozdenovića sam odlučio da pređem u Albaniju, u ekipu Skenderbeu, tamo smo osvojili šampionsku titulu. Igrali finale KUP-a izgubili u produžecima od Tirane. To leto smo bili na pripremama u Austriji, igrali smo protiv Šahtjora, odlino sam branio na tom meču, iako su na drugoj strani bili Fernandinjo, Miktarijan, Vilijan, trener je bio Lučesku. Ispali smo od Debrecina u kvalifikacijama za Ligu šampiona. U Albaniji su tada smanjili broj stranaca na samo pet, mi smo imali 12, pa sam dobio raskid ugovora. Prešao sam u Luftetari, klub koji se bori za opstanak, stalno su bili prva-druga liga, tu sam došao kao zvezda, ali smo ipak ispali iz lige.
- Sledi povratak u Srbiju?
- Vratio sam se u Srbiju imao tri ponude i prihvatio BSK Borču, odigrali prijateljsku utakmicu bili zadovoljni, imali smo dva treninga dnevno, imali su sobe na stadionu, hteo sam posle prvog treninga da malo odmorim, da ne idem na Voždovac, kažu nema mesta, samo sam javio menadžeru da više ne dolazim. Hteo sam jednostavno da ostavim fudbal, usledio poziv za Vanuatu. Kada sam video na krati da je to Okeanija, odmah sam prihvatio. Bila je to ozbiljna priča, mogao si da briaš hotel u kome ćeš da živiš. Druga kultura. Tu smo uzeli prvenstvo, mala je liga samo osam klubova. Tamo se igra prvenstvo na jednom terenu, kupiš kartu jedna utakmica je u petak, tri su u subotu u različitim terminima, tu smo bili prvaci, igrali smo na Fidžiju završnicu, tada se i ovo takmičenje igralo na jednom mestu, ispali smo od Ouklenda koji je inače bio prvak Okeanije. Oni su išli u Hirošimu na klupsko prvenstvo sveta. Naš gazda je imao veliku želju da osvoji prvenstvo Okeanije i da ide na klupsko prvenstvo sveta. Pet godina je pokušavao i uvek ispao u finalu. Bilo je lepo ali je kratko trajalo, ugovor sam potpisao na četiri meseca, potom se vratio u Srbiju. Igrao sam i za reprezentaciju Srbije na pesku, nekih dve-tri godine. Tu je bilo lepo, jer se dosta putovalo, Moskva, Portugal, Italija svuda smo išli, baš je bilo prelepo – jasan je Milivojević.
Marko je oženjen suprugom Vukicom i ima ćerku Anu(5) i sina Vuka(3), za koga se nada da će krenuti stopama dede i oca, da jednog dana i njemu fudbal bude u srcu. Marko je ćerku Anu dobio za vreme utakmice na pesku između reprezentacije Srbije i Mađarske, saigrači su mu tada pocepali dres.
PRETNJA I ZA PROTIVNIČKE GOLMANE
Milivojević je obeležio jesen u Beogradskoj zoni, jer je kao golman na jednom meču, bio strelac i asistent.
- Promenio sam dosta klubova u Srbiji , ali kao što je atmosfera u Kosmaju, to nema nigde. Trener Siniša Janković je najbolji u ligi. Jeste da se takmičimo u Beogradskoj zoni, ali je drugarstvo sjajno, što meni omogućava da dobro branim. Ove jeseni smo iznenadili sve, osvojili smo četvrto mesto u ligi, iako mnogi nisu verovali u nas, da možemo da se plasiramo tako visoko. U meču protiv Komgrapa, o kome je brujala cela Srbija, iznenadio sam i sebe. Na početku meča za 20 minuta sam imao gol i asistenciju. U prvom slučaju sa 70 metara sam matirao kolegu na suprotnoj strani, ubrzo sam sa gotovo istog odstojanja uputio jak centaršut, protivnički igrač je želeo grudima da vrati loptu svom golmanu, ali je pogodio mrežu, pa smo ostvarili trijumf.
U ALBANIJI JE FUDBAL VIŠE OD IGRE
- U prolećnom delu sezone kada smo osvojili titulu trebali smo da igramo kod kuće, ali je teren bio zaleđen pa je doneta odluka da se utakmica igra blizu Skadarskog jezera na strani Albanije. Utakkmca je bila neizvesna, ali je neko udario sudiju i razbio mu glavu. FS Alabnije kaznio nas je da veliki broj utakmica igramo na strani. Klub se preselio na more gde je gazda imao hotel i tu smo proveli više od dva meseca, vratili smo se na kraju prvenstva samo da proslavimo titulu.
KOME BOMBE LETE IZINAD GLAVE, URAGAN JE GOTOVO ZANEMARLJIV.
- Vanuatu je država severo-istočno od Sidneja u Okeaniji. Prvenstvo broji samo osam klubova i ekipa je uglavnom prvak. LJudi su u tom delu sveta jako druželjubivi, navikli na razne nedaće pre svega uragane. Tako je bilo i kada sam ja činio sastav ekipe Amikali. Zove me trener koji je Italijan i kaže da mora da idemo nekoliko dana u Sidnej, jer pored Vanuatua prolazi uragan kategorije četiri. Ja razmišljam i kažem sebi ostaću pa šta bude. U međuvremenu javljaju da je promenio putanju i da prelazi u najvišu kategoriju pet sa udarima od 300 kilometara na sat, uz obrazloženje da prolazi kroz Vanuatu. Šest sati je divljao, mi smo bili u hotelu, odneo je krov, polupao nekoliko stakala, ali smo preživeli, nekoliko dana nismo imali vezu sa svetom, pa sam zamolio saigrača koji je otišao na Fidži da javi mojoj porodici pre svega supruzi da sam živ i zdrav. Domaćini su se divili mojoj odluci da ostanem sa njima, šta je šest sati divljanja uragana u poređenju sa slučajem kada su nam 42 dana letele bombe iznad glave.
